Krfkijanski procesi i slučajevi – Words can only do (k)harm(s)

1. slučaj

Gospodin Putnikov je pokušavao da igra vaterpolo na Dunavu, ali ga je mučilo to što se nikad ne možeš dva puta okupati u istoj reci.

Pokušavao je i pokušavao, plivao za loptom, rvao se sa zamišljenim protivnicima, uvežbavao šraube i lobove, šutirao i levom i desnom, izranjavao iz vode do pojasa poput golmana, ali na kraju dana bi uvek padao u depresiju.

Zato je jednom zaključio da se zapravo ni jedan jedini put ne možeš okupati u istoj reci i – otišao je na more.

2. slučaj

Gospodin Dosadnjikov se raspitivao o najbržem putu do plaže. Pitao je redom sve koje je sreo i uživao je slušajući gotovo istovetne odgovore, a sve vreme se pravio da je izgubljen. Sa svima bi proćaskao, zahvalio se uljudno i nastavljao dalje.

Kada je posle nekih sat vremena napokon stigao do plaže, više nije bilo smisla postavljati ono pitanje, tako da se on prosto okrenuo i vratio nazad istim putem.

3. slučaj

Gospodin Pogorelov je legao u hlad i smatrao da nema potrebe da se maže kremom za sunčanje. Bio je na letovanju i potpuno je zaboravio na činjenicu da se Zemlja okreće oko Sunca.

Pošto se uspavao, nije ni primetio kako više nije u hladu. Najpre su mu spržena stopala, zatim noge sve do kolena, a onda i od kolena do struka, da bi mu ubrzo nestalo i telo sa sve rukama i, za kraj – glava!

Zato bi najbolje bilo da više ne pričamo o njemu.

4. slučaj

Gospodin i gospođa Dosadnjikov su šetali gradom u kome su se našli prvi put. Gospodin Dosadnjikov je sve vreme u ruci držao mapu i prema njoj je određivao kuda će se kretati. U jednom trenutku je locirao njihovu poziciju i shvatio da su otišli na sasvim drugu stranu od one koju su želeli. Zapravo, malo je falilo da izađu sa teritorije koja je bila obeležena na mapi. On se nije usudio da ode preko te crte i zato su se vratili nazad. Dosadnjikov je nastavio da bulji u mapu i da se sudara sa ostalm ljudima po ulici koji su isto tako negde buljili. Njegovu ženu je sve to jako nerviralo i čak je jednom glasno opsovala mapu, ali se on pravio da je ne čuje, a činilo se kao da je i ne vidi…

Sutradan su se opet zaputili do grada i već kada su stigli gospodin Dosadnjikov je shvatio da mu je mapa negde usput ispala. Kada se osvrnuo oko sebe, tu su bile samo neke nepoznate građevine i nigde nije bilo njegove žene.

5. slučaj

Gospodin Šostakovič je svojim privremenim komšijama, u vili u kojoj je odseo, hvalio vlasnike tog objekta.

„Vlasnici su stvarno ljudi za svaku pohvalu. Šta god da mi je trebalo odmah su reagovali. Imao sam problem sa klimom, odmah su ga rešili. Problem sa frižiderom, odmah rešen. Problem sa manjom ringlom, odmah su zamenili šporet. Problem sa satelitskom antenom, odmah su je namestili. Problem sa sijalicama – eskpresno zamenjene!“ – bio je oduševljen gospodin Šostakovič.

Komšije su ga pažljivo slušale, ali je jedan od njih bio filozofski nastrojen u tom trenutku.

„Pa dobro, ima li nešto u toj sobi sa čim niste imali problema?“

„Ne, soba je katastrofalna, ali ljudi su izvanredni, to je bitno!“ – nije se dao omesti gospodin Šostakovič i nastavio je da priča dok je jeo puter od kikirikija.

6. slučaj

Gospodin Dosadnjikov je ceo dan upozoravao svoju ženu da nešto ne obori. Šta god da je radila, svaki njen pokret, on je propratio uzvikom upozorenja. To mu je bilo zabavno.

Kad je ona ujutru popila čašu vode i stavila je na ivicu stola, Dosadnjikov je uzviknuo:
„Pazi, pašće!“

Kasnije su otišli u crkvu da zapale sveću za žive, a on je glasno primetio:
„Pazi, srušiće ti se sveća i celu crkvu će zapaliti…“

Dok su u radnji kupovali stvari za ručak, ona je kolicima prošla jako blizu jednog rafa.
„Pazi, oborićeš tu teglu sa krastavcima!“

Za vreme ručka, Dosadnjikov je samo sedeo i gledao ženu kako postavlja sto.
„Pazi, ta bočica sa začinima samo što se ne strmekne! Haos ćeš napraviti ako se to sve prospe…“

Dok su pili kafu na terasi u sumrak, on nije primetio zalazak sunca, ali zato jeste jednu sumnjivu saksiju sa cvećem.
„Pazi kako si stavila ovu saksiju na ivicu, hoćeš da ubiješ nekog dole?“
A gospođa Dosadnjikov u tom trenutku nije htel da ubije nikog dole.

Međutim, kada su se posle večernje šetnje vratili kući, gospodin Dosadnjikov je pokušao u mraku da napipa prekidač za svetlo u kuhinji, ali je usput oborio šolju, koja se već sledećeg trena razbila u paramparčad, što je jedna jako smešna reč.

7. slučaj

Gospodin Smrdlovski je bio od onih ljudi koji previše ozbiljno shvataju svoj posao.

Smrdlovski je radio kao kontrolor u gradskom autobusu i uvek je nosio pantalone iste boje i imao je dve košulje koje je oblačio naizmenično. Jednom je Smrdlovski izbacio iz busa ženu sa bebom, zato što nije imala kartu…

Napolju je bio pljusak i jedan od putnika je pomislio kako ljudi stvarno ne bi trebalo da svoj posao shvataju previše ozbiljno, osim ako ne rade u nuklearnoj elektrani ili tome slično.

Na sledećoj raskrsnici taj isti bus se zaneo i zakucao u obližnju metalnu ogradu… A onda se i zapalio. Nije bilo preživelih.

8. slučaj

Gospođa Dosadnjikov je svuda sa sobom nosila foto aparat. Šetala bi ulicama nepoznatog grada i samo škljocala gde god se okrene. Nije ni obraćala pažnju na druge ljude, samo joj je bilo bitno da najbolje uokviri trenutak u kome se nalazi.

Kada se tog dana vratila kući i prebacila slike na svoj računar, sačekalo ju je ni malo prijatno iznenađenje, neprijatnije od onog da su joj recimo sve fotografije bile iščezle. Naime, primetila je da se gotovo na svim slikama nalazi isti čovek, njoj nepoznat, nalik na neku utvaru.

Ne znamo ko je to bio, ali znamo samo da je gospođa Dosadnjikov nakon toga bacila foto aparat kroz terasu i nikad ga više nije uzela u ruke.

9. slučaj

Njih šestorica se popeše na stenu. Patajev, Hvostov, Kurbanov, Zubkov, Voronov i Zajcev.

Nije bilo baš najjasnije šta će čak gore, da li su hteli da skaču u more ili da slikaju selfije. Uostalom, to nije ni bitno. Važno je da su se gore na steni Hvostov i Zubkov tako posvađali da su krenuli da se rvu. Ostali su ih gledali dok su se oni borili, a Zajcev je čak pocrveneo u licu, mada nije sigurno da li od sunca ili od besa. Uostalom, koga briga za Zajceva. Hvostov i Zubkov su nastavili svoju borbu, a onda je u jednom trenutku pritrčao Patajev i obojicu ih gurnuo sa litice. Hvostov i Zubkov su tresnuli glavama u stenu i nakon toga se srušili u more, gde su i ostali do daljnjeg.

Njih šestorica se popeše na stenu, a samo ćetvorica se vratiše. Patajev, Kurbanov, Voronov i crveni Zajcev se vratiše, a Hvostov i Zubkov nikad više.

Tako ti je to.

10. slučaj

Gospodin Pustinjakov je pao sa neba na jedno ostrvo. To ostrvo je bilo okruženo sa pet plaža u obliku krakova, koje su tako formirale jedan sasvim solidan pentagram. Pustinjakov je svakog dana plivao u drugom kraku, stizao do kraja i vraćao se nazad. Takođe je povremeno i ronio ili samo plutao po površini.

To je tako trajalo deset dana i noći i onda se Pustinjakov probudio.

Advertisements